Pacijent je oduvek na svoje izlečenje gledao kao na mešavinu međusobnih uticaja dobre volje i umešnosti lekara, ćudljivosti birokratizovanog zdravstvenog sistema i „viših sila”. Njegovo je bilo da plati i da čeka da se sve te „sile” umilostive i otklone njegovu boljku. Nove tehnologije čoveku prvi put u istoriji daju moć da sam donosi odluke koje se tiču njegove dobrobiti i da ima kontrolu nad izborom, kvalitetom i cenom medicinskih usluga koje plaća, iz čega priozilazi i poverenje pacijenta u ceo sistem. Nova era medicinskih usluga, nov koncept sistema medicinske nege, gde osoba sama odlučuje o načinu svog lečenja, izazov je za sve subjekte koji u tom postupku učestvuju. Primena novih tehnologija na velika vrata uvodi pravila oštre konkurencije i tržišni model ponašanja, uz uvođenje jasnih pravila i procedura kojima se štite i egzaktne mere: profesionalnost, etičnost, odgovornost, efikasnost i produktivnost.
Informaciono komunikacione tehnologije u medicini podrazumevaju primenu interneta i srodnih tehnologija u sistemu medicinske zaštite, kojima se poboljšavaju pristup, efikasnost, efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove, medicinsko osoblje, pacijenti, osiguravajuće organizacije, država), sa osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta.
Dok se u nekim zemljama sa ekstremno niskom informatičkom svešću (poput naše) e-medicina uporno doživljava kao sistem gde će neke čip kartice zameniti papirne zdravstvene knjižice, a fajlovi pacijenta postati puki elektronski pandami postojećih kartona, svet uveliko grabi ka budućnosti. U njoj će informacije u vezi s medicinskim statusom osobe (pacijenta) biti pomoću interneta i srodnih tehnologija uvek dostupne, bez obzira na lokaciju individue, medicinskog osoblja ili instrumenata koji se budu koristili u procesu pružanja zdravstvenih usluga. Administracija SAD objavila je strateški plan izgradnje medicinskog informacionog sistema prema kojem će informacije o medicinskom statusu svakog građanina te države morati da budu pohranjene u centralnoj bazi podataka u formi elektronskog medicinskog dosijea, dok će njeni građani u svom posedu imati lični zdravstveni „karton”. Američko ministarstvo zdravlja (Department of Health and Human Services) je, predstavljajući strategiju kreiranja nacionalnog medicinskog informacionog sistema, započelo obimnu saradnju sa subjektima koji su nužni učesnici procesa definisanja i donošenja neophodnih standarda (stakeholderi): pružaocima medicinskih usluga, dobavljačima opreme, predstavnicima udruženja pacijenata, osiguravajućim društvima i privatnim tehnološkim kompanijama, sa akcentom na dvema najosetljivijim oblastima e-medicine – pristupu i bezbednosti.
Savremene informacione tehnologije suštinski menjaju položaj pacijenta i njegovu ulogu u procesu lečenja. On od pasivnog objekta postaje aktivan učesnik tog procesa.
Kako ekonomisti imaju gotovo jedinstven stav da će tržište medicinskih usluga u narednim godinama imati visoke stope rasta, čime će vremenom postati najunosnija privredna grana, primena informacionih i komunikacionih tehnologija predstavljaće ključ uspeha njenih pružalaca, uz istovremeno povećanje nivoa kvaliteta. U situaciji kada se čak i najrazvijenije zemlje sveta suočavaju s nedostatkom kvalifikovanog medicinskog osoblja, povećanjem broja starih i privredama koje više nisu u stanju da obezbede dostignut stepen medicinske nege svojih građana, te tehnologije mogle bi da budu jedino moguće rešenje za naizgled nerešiv ekonomski problem – kako uz istu količinu sredstava i kadrova podmiriti potrebe sve većeg broja ljudi, uz održanje (pa čak i poboljšanje) kvaliteta lečenja. Napori su usmereni ka minimiziranju administracije, poboljšanju dijagnostike, unapređenju komunikacije medicinskih organizacija i pacijenata, integrisanju kliničkih i financijskih sistema i korišćenju interneta u prosesu pružanja zdravstvenih usluga.
No comments:
Post a Comment