d 18 milijardi atoma. Ovi atomi su uglavnom atomi ugljenika. Respirocit je ustvari sićušan rezervoar koji se može napuniti sa 9 milijardi molekula kiseonika (O2) i ugljen dioksida (CO2). Kasnije ovaj gas se može ispustiti iz rezervoara kontrolisanim postupkom. Gasovi se skladište pod pritiskom od približno 1000 atmosfera.Površina svakog Respirocita je 37% prekrivena sa 29,160 molekularnim sortirajućim rotorima koji mogu puniti i prazniti gas u tankove. Ovde su prisutni i senzori za koncentraciju gasova na izlazu svakog uređaja. Kada nanorobot prolazi kroz plućne kapilare unutrašnji računar daje instrukcije rotorima da izbace O2 i CO2 ubace. Iz kapsule se ispušta kiseonik a ugljendioksid se apsorbuje. Respirocit imitira funkcije prirodnog hemogolobina u crvenom krvnom zrncu. Ali respirocit može dostaviti 236 puta više kiseonika po jedinici nego ista količina prirodnih crvenih krvnih zrnaca. Ovaj nanorobot je efikasniji od biološkog, uglavnom zbog toga što dijamantska konstrukcija dozvoljava više rad pod većim pritiskom. Respirociti će imati senzore pritiska i primati zvučne signale od lekara, koji će koristiti uređaje sa ultrazvučnim transmiterima koji će respirocitima upravljati da prestaju da pumpaju i postanu, neaktivni. Kasnije doktor im može narediti da postanu ponovo aktivni. Neki uređaji mogu imati sposobnost da se kreću kroz krvotok i tkivo ili zidove vena i arterija. Svaki medicinski nanorobot će biti dizajniran za poseban posao ekstremno dobro i imaće jedinstveni oblik i ponašanje. Nanomedicina će stvarno eliminisati sve najčešće bolesti 20-tog veka i dozvoliti proširivanje ljudskih sposobnosti naročito mentalnih sposobnosti.
No comments:
Post a Comment